„Није истина да Србија има највише литијума него има највише корупције“, изјавио је пчелар из Јадра Владан Јаковљевић на трибини удружења „Кареја”, одржаној 9. децембра, на Међународни дан борбе против корупције
Рударење литијума, бора и других руда погодно тло за високу политичку коруцију
„Није истина да Србија има највише литијума него има највише корупције“, изјавио је пчелар из Јадра Владан Јаковљевић на трибини удружења „Кареја”, одржаној 9. децембра, на Међународни дан борбе против корупције.
Рударење литијума, бора и других руда у Србији је погодно тло за високу политичку коруцију, оценили су гости на трибини „Политичка корупција фундирана литијумом”, која је организована 9. децембра у Кафе клубу „Купе”, поводом Међународног дана борбе против корупције.
На скупу који је организовало панчевачко удружење Институт за истраживање корупције Кареја, говорили су Мирослав Мијатовић из Подрињског антикорупцијског тима (ПАКТ) из Лознице, и два домаћина из долине Јадра Златко Кокановић и Владан Јаковљевић, активисти Удружења Не дамо Јадар. Гост-домаћин био је Добривоје Милосављевић из Иницијативе Одбранимо Теслу, а модератор Ненад Живковић, новинар портала Панчево Си Ти.
На почетку трибине, Синиша Јанковић, испред Кареје је доделио Мирославу Мијатовићу признање за допринос у борби против политичке корупције у области заштите животне средине у виду Антикорупције повеље, која је ове године додељена Подрињском антикорупцијски тиму – ПАКТ из Лознице.
Учесници трибине су се сложили да у Србији не постоји правна држава, због чега грађани и грађанке морају сами да се организују како би заштитили своја права.
ПАКТ се већ годинама бави анализирањем коруптивних ризика пре свега у области екологије. Мијатовић каже да смо изложени прикривеној политичкој корупцији. Како је објаснио, многе мултинационалне компаније које долазе у Србију, добијају државну помоћ, а велики број њих користе технологије друге и треће генерације, док се у Европи користи већ технологија четврте и пете генерације.
„Уз прећутно одобравање државних органа, они долазе да крше еколошке стандарде, и претварају нас у европску депонију на уштрб нашег здравља, зарад њиховог профита”, оценио је Мијатовић и додао да осим тога, држава уподобљава законе како одговара тим компанијама, као што је то у случају Рио Тинта.
Међународни екоцид
Златко Кокановић, активиста удружења Не дамо Јадар, сведочи каква је ситуација „на терену”. Каже да се истраживањем литијума и бора почело 2004, када нико ништа није знао нити о компанији, нити о намерама компаније Рио Тинто. Међутим, крајем 2019. године на сајту министарства излази План подручја посебне намене и тада и сами становници долине Јадра сазнају шта се заправо планира. Како прича Кокановић, у документу се наводи да се за рудник планира од 20 до 50 хекара земљишта, да је за процес производње потребно 1.000 тона сумпорне киселине и од 3.500 до 7.000 тона експлозива дневно, два далековода, гасовод, а планирано је и да се депонија измести у долину Јадра између две реке.
„Та сумпорна киселина би завршавала у Коренити и Јадру, из Јадра даље у Дрину, из Дрине у Саву из Саве у Дунав, тако да би то био међународни екоцид”, упозорава Кокановић и додаје да је компанија представљала да неће бити утицаја на становништво и да ће радити компезацију новцем.
Кокановић наводи и да зона рудника обухвата 15 села, око 19.500 становника, од којих већина њих живи од пољопривреде.
„То је једна плодна долина, у којој су упослени људи од 15 до 80 година. За потребе рудника потребно је 500 инжењера и 500 рудара, зарад 1.000 радних места угасили би 10.000 радних места”, упозорава Кокановић и напомиње да долина Јадра лежи на водоизворишту које може да се напоји целу Србију.
„У томе је будућност, а не у литијуму”, поручује он и додаје да је удружење тражи трајну забрану истраживања литијума и бора.
Закључује да су они обични људи, сељаци, домаћини навикли да живе од свог рада, и да зато нико не може да их уцењује јер не раде у државним установама.
Утицај и на Панчево
Пчелар из Јадра Владан Јаковљевић, сведочи какво је расположење међу становницима долине Јадра: има каже оних који се као он боре, и оних који сматрају да је рудник завршена прича.
„Ја сам на првој линији борбе јер ми је угрожена имовина и наш простор за живот. Ми смо спремни голим животима да бранимо наша имања. Компанија која стоји насупрот нас има такву репутацију да би им требало забранити да улазе у Србију, а не да отварају рудник”, напомиње Јаковљевић.
„Није истина да Србија има највише литијума него има највише корупције”, закључује он.
Учесници трибине су изнели и податке да је према Просторном плану Србије до 2035. године планирано отварање 40 рудника и 40 депонија и расељевање око 300.000 људи.
Да рад рудника може да утиче и на Панчево, које није у близини планираног рудника, упозорио је Добривоје Милосављевић, из Иницијативе Одбранимо Теслу. Он је објаснио да према Просторном плану Србије теретна пруга уместо да прође обилазницом око Београда, уз планирани аутопут око Панчева, одваја се и пролази кроз насеље Миса у Панчеву.
„Та пруга ће служити за теретни више или мање опасан отпад, а наведено је да није потребна да се ради процена утицаја на животну средину. С обзиром на толико количину сумпорне киселине која је неопходна за рад рудника, али и за неке друге компаније, не би нас чудило да се она увози из Румуније, и пролази кроз Панчево, тачније кроз насеље Миса”, истакао је Милосављевић.
Преузето са сајта Панпресс. Опрема текста ПСТ